DOBRODOŠLI U BELENUS

Metode

Mikrotalasni opseg frekvencija od 30-300 GHz predstavlja jedan rezonantni prozor našeg organizma.

Međutim, uočeno je da je naše telo u stanju da prepozna i rezonuje i sa talasima niskih frekvencija od 10 Hz-500 kHz, što predstavlja osnov Biorezonantne terapije (BRT), ali i sa infracrvenim (IR) zračenjem i svetlošću različitih boja, što je osnov za Multirezonantnu terapiju (MultiRT). Pored ovog, telo takođe reaguje i na lasersku emisiju i magnetno polje. Kvantna medicina se bazira na kvantnim fenomenima koji se javljaju tokom primene gore navedenih metoda i koji omogućavaju efikasno prevazilaženje bolesti.

1. bioerezonantna terapija (BRT) - emitovanja niskih frekvencija,
2. mikrorezonantna talasna terapija (MRT) - emitovanja ekstremno visokih frekvencija,
3. infracrveno zračenje,
4. magnetno polje,
5. laserska emisija,
6. pulsirajuće zeleno i
7. pulsirajuće crveno svetlo.

Biorezonantna terapija (BRT)

Biorezonantna terapija koristi elektromagnetne (EM) talase male snage frekventnog opsega od 10 Hz -500 kHz, s tim što su u ovoj metodi jako bitne i druge karakretistike talasa (njegova amplituda, faza, izgled...)

Dejstvo je moguće kako na ćelijskom, tako i na nivou organa, organskih sistema i celog organizma. Metod ima mogućnost i dijagnostike i terapije. Dijagnostika se vrši detektovanjem izmenjene električne aktivnosti i otpora kože kao i softverskom analizom EM talasa. Kod zdravih ćelija ti talasi će biti harmonični i u skladu sa talasima ostalih ćelija organizma. Organizmu strane supstance (toksini, alergeni, bakterije, virusi…) imaju drugačiji talasni obrazac u odnosu na zdrave ćelije i prisustvom u organizmu menjaju zdrav talasni obrazac ćelija.

Terapija se sprovodi na dva načina. Prvi način je upotreba korigovanih, prethodno detektovanih, sopstvenih EM talasa tela koji mu se vraćaju i tako ga „podsećaju“ na njegovo zdravo stanje i pomažu mu da ga uspostavi. Ovo je takozvana endogena biorezonantna terapija.

Drugi način je izlaganje tela talasima čije su frekvencije memorisane u samom aparatu. To su frekvencije različitih bolesti, alergena, mikroorganizama, teških metala, komponenti hrane, kozmetike i drugih štetnih faktora iz spoljašnje sredine. Ovo je tzv. egzogena biorezonantna terapija. Izlaganjem talasima memorisanih frekvencija postiže se desenzibilizacija organizma na prisustvo alergena i lečenje od alergija, selektivno uništavanje patogenih mikroorganizama, detoksikacija organizma, odstranjivanje teških metala, jačanje organizma...

Indikaciono područje biorezonantne terapije

Biorezonantna metoda se sa velikim uspehom primenjuje u dijagnostici i lečenju mnogih bolesti i stanja.

Neka od njih su:

• alergije
• intolerancije
• astma
• ekcemi
• autoimune bolesti
• imunodeficijencije
• hormonski disbalansi
• metabolički disbalansi
• podmlađivanje organizma
• bolna stanja
• gojaznost
• virusne infekcije
• bakterijske infekcije
• gljivične infekcije
• parazitne infekcije
• detoksikacija organizma
• čišćenje teških metala iz organizma
• odvikavanje od pušenja
• menopauzalne tegobe
• reumatske bolesti...

Mikrotalasna rezonantna terapija (MRT)

Mikrotalasna rezonantna terapija podrazumeva korišćenje atermičkih elektromagnetnih talasa frekvencije 52-78 GHz (mikrotalasi) kojim se deluje na biološki aktivnije zone (akupunkturne tačke).

Najčešće izmenjene frekvencije koje se sreću kod bolesti se nalaze u ovom frekventnom opsegu. Mikrotalasi tokom terapije podsećaju organizam koja je njegova zdrava frekvencija i pomažu mu da je ponovo uspostavi. Rezultat je prevazilaženje patološkog stanja. Metod je razvijen 60-ih godina prošlog veka od strane naučnika bivšeg SSSR-a (Sitko, Žukovski, Besonov i dr.).

Multirezonantna terapija (MultiRT)

Multirezonantna terapija koristi elektomagnetne talase frekvencija od 0,01-1200 Hz.

Aparatura za multirezonantnu terapiju omogućava lečenje korišćenjem i kombinovanjem pozitivnih efekata: magnetoterapije, fototerapije i IR terapije.

Mogući biološki mehanizmi delovanja elektromagnetnih talasa

Iako način prenosa elektromagnetnih (EM) talasa u organizmu nije do kraja jasan, smatra se da osim vode, u prenosu EM talasa važnu ulogu imaju mikrotubularni sistem, koža, proteini, receptori na membranama ćelija i akupunkturni sistem.

Mikrotubularni sistem veza uspostavljenih u embrionalnom razvoju, predstavlja osnovu molekularne mreže tela i akupunkturnog sistema. Tečno kristalna struktura mikrotubula omogućava da se svaka vrsta stimulacije registruje i konvertuje u radni potencijal. Proteini igraju ulogu receptora mikrotalasa, nakon čije detekcije menjaju svoje konformaciono stanje i spinove i time dolazi do poboljšanja njihove funkcije

Koncepcija o ulozi akupunkturnog sistema u prenosu EM talasa bazira se na razumevanju ovog sistema kao dinamičke strukture u kojoj promene dielektričnih osobina tkiva vode u bolest deformišući strukturu EMP i akupunkturne mreže tela. Preko terapijski pobuđenog meridijana, ćelije ulaze u rezonanciju i preko neurohumoralnih mehanizama, organizam zatim i biohemijski prevazilazi bolest.

Istorijat kvantne medicine

Kvantna medicina je naučna grana koja spaja najsavremenija dostignuća biofizike i kvantne fizike sa otkrićem koherentnog elektromagnetnog polja organizma. Reč je o holističkoj metodi, koja posmatra čoveka kao celinu, kao (ne)sklad tela, psihe i okoline i koja je potpomognuta modernom kompjuterskom tehnologijom. Termin kvantna medicina je počeo da se koristi kada su kvantni fizičari prepoznali da je postojanost živih organizama, njihovo materijalno oblikovanje i sve procese u njima nemoguće u potpunosti razumeti bez upliva kvantne fizike odnosno, kvantne mehanike.

Otkrića brojnih naučnika su, kao delići slagalice, prethodila stvaranju nove slike, novog pogleda na žive organizme. Evo nekih od tih otkrića.

Godine 1925. Georg Lakhovski, u svojoj knjizi, "Tajna života", ukazuje da svako živo biće emituje elektromagnetne (EM) signale i da se ćelijsko jedro ponaša kao električno oscilatorno kolo slično radio odašiljaču ili prijemniku.

Početkom 20. veka američki naučnik Royal Rife otkriva da ćelije izložene elektromagnetnim talasima rezonuju sa njima i apsorbuju ih kroz svoje rezonantne strukture. Sa povećanjem snage talasa, iznad određene granice, dolazilo je do razaranja ćelija pucanjem njihovih membrana. Dr Rife je na osnovu ovog otkrića konstruisao aparat MOR (mortal oscilating rate) koji je mogao selektivno da uništava jednu vrstu ćelija (mikroorganizama, bolesnih ćelija) ne povređujući pri tom druge, zdrave ćelije. Da bi nešto ušlo u rezonancu sa nekim talasom, mora i samo posedovati frekvenciju datog talasa. Iz eksperimenata dr Rife-a zaključeno je da svaki živi mikroorganizam i svaka ćelija uopšte, ima svoju jedinstvenu frekvenciju.

Tokom 1945. godine profesor Bur na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl, nakon završtka petogodišnjeg istraživačkog projekta, koji je uključio mnogobrojne biologe, naučnike i vojsku SAD-a, daje zaključak da "sva živa bića poseduju složena EMP".

Šezdesetih godina dr Robert Becker, otkrio je da se elektromagnetnom stimulacijom povređenih kostiju i drugih tkiva, menja polaritet ćelija i tako pospešuje zarastanje rana.

Nemački naučnici, lekar Franc Morel i ing. elektronike Erich Rasch su tokom 70ih godina proslog veka, merili elektromagnetne talase na akupunkturnim tačkama i otkrili razliku između harmoničnih EM talasa zdravih i neharmoničnih EM talasa bolesnih organizama. Dr Morelu je takođe bilo jasno, da je mnogo jednostavnije delovati direktno na predfazu biohemijskih procesa, a to je korekcija poremećenih EM talasa, nego uticati na komplikovane biohemijske procese, kao što se to čini na primer sa farmakopreparatima. Napravili su aparat koji detektovane EM talase pacijenta modifikuje i pretvara ih u individualne terapijske signale, koji zatim koriguju poremećene frekvencije u telu pacijenta. Metod lečenja je po njima dobio ime MORA.

Čuveni britanski naučnik Frelih je šezdesetih godina pokazao da frekvencije talasa, karakterističnih za ćelijske membrane svih živih organizama, leže u opsegu od 10¹⁰-10¹¹ Hz, što je opseg mikrotalasa. Ćelije, tačnije njihove membrane su mesto nastanka i održavanja koherentnog elektromagnetnog polja tela u milimetarskom dijapazonu EM talasa. Poseban značaj ovog otkrića je u tome što je ono poslužilo za shvatanje da je čovek, kao i svi ostali živi organizmi, makroskopski kvantno mehanički objekat.

Zakoni kvantne mehanike omogućavaju stabilnost sveta na nuklearnom, atomskom i molekularnom nivou. Međutim, mikroskopske dimenzije ne predstavljaju glavni preduslov za važenje i primenu kvantne mehanike. Glavni uslov je da u sistemu postoje efikasne dalekodometne sile u ograničenom frekventnom opsegu. Time se stvara koherentno EM polje koje omogućava samousaglašavajući potencijal u sistemu, odn. samoregulacione i samoodržavajuće procese, poput onih koji vladaju na atomskom nivou. Svaki organizam ispunjava gore navedene uslove i pokazuje osobine makroskopskog kvantno-mehaničkog sistema. On poseduje EM talase u sebi ali i EM polje oko sebe, nastalo aktivnošću svake pojedinačne ćelije. Postojanjem jedinstvenog EM polja organizma, omogućeno je postojanje dalekodometnih sila, a time i samoregulatornih procesa i procesa samoodržanja sistema. Dakle, svi procesi u organizmu odvijaju se pod kontrolom elektomagnetnog okvira.

Nova saznanja o organizmu, pružila su nam i novu definiciju zdravlja i bolesti. Zdravlje je stanje sa harmoničnim talasima i stabilnom frekvencijom ćelija datog organizma. I to je osnovno stanje organizma. Metastabilno stanje, stanje sa izmenjenim frekvencijama je zapravo bolest. U slučaju bolesti dolazi do deformacije EM polja organizma. Na slikama je prikazan potencijal Landau-Hokena koji grafički ilustruje zdravo (a) i metastabilno (b) stanje organizma, kao i vraćanje iz metastabilnog u zdravo stanje nakon terapije rezonantnim EM talasima (b).

Potencijal Landau Hokena

Svi poremećaji u našem telu nastaju pre svega na biofizičkom nivou i manifestuju se kroz poremećenu frekvenciju EM talasa ćelija, a tek onda na biohemijskom nivou. Ukoliko su vitalne sile organizma dovoljno jake on će se sam izboriti sa štetnim faktorom koji pokušava da mu naruši frekvenciju. Međutim ukoliko su odbrambene snage organizma oslabljene ili je patogeni faktor izuzetno jak i/ili dugo deluje, organizam će se razboleti. Delujući farmakopreparatima na biohemijske procese delujemo tek na drugi nivo, zaboravljajući da je okidač na dubljem biofizičkom nivou. Lečenje kvantnom medicinom znači dobijanje rezonantnog odgovora organizma i aktiviranje mnogobrojnih puteva samoregulacije. Na ovaj način se regulišu poremećene frekvencije i uključuje vlastita unutrašnja laboratorija za proizvodnju supstanci koje pomažu da se bolest prebrodi. Endogene biološki aktivne supstance koje se tokom terapije proizvode potrebne su u manjoj količini, a pritom su višestruko aktivnije od farmakopreparata. Normalizacijom poremećene frekvencije EM polja organizam sam prevazilazi bolest. Kod lečenja metodama kvantne medicine, evidentan je efekat produženog dejstva. Postoji uzlazna linija ozdravljenja posle svake seanse ali i nakon završetka ciklusa lečenja.

Znajući ovo, mi tokom lečenja metodama kvantne medicine, na telo delujemo rezonantnim EM talasima, koji odgovaraju njegovoj zdravoj frekvenciji. Telo prepoznaje te EM talase, ulazi u rezonanciju sa njima nakon čega se organizam vraća u svoje osnovno-zdravo stanje i nakon toga samo vrši sve potrebne biofizičke i biohemijske korekcije da bi u potpunosti ozdravilo.

Aparati iz domena kvantne medicine

U sferi Kvantne medicine postoje: dijagnostički, dijagnostičko-terapeutski i (samo) terapeutski aparati.

Dijagnostički aparati imaju mogućnost vrlo precizne i sveobuhvatne dijagnostike na osnovu detektovanja izmenjenih (frekvencija, amplituda ...) EM talasa tela. Ali nemaju mogućnost da leče. Tokom dijagnostike, očitavanje i otkrivanje izmenjenih EM talasa se vrši postavljanjem elektroda, koje su povezane sa aparatom, na površinu tela. Dijagnostičko-terapautski aparati imaju isti, suptilan i precizan, način otkrivanja izmenjenih frekvencija i patoloških procesa u telu ,ali osim što mogu da utvrde kakvo je zdravstveno stanje osobe, mogu i da leče. Oni to rade na dva načina. Jedan je, da tokom dijagnostike očitane EM talase organizma koriguju i zatim vraćaju telu, podsećajući ćelije organizma koje su njihove zdrave frekvencije i uspostavljaju ći ih. To za posledicu ima ozdravljenje ćelija (i organizma u celini). Drugi način je da se u terapijskom delu koriste EM talasi čije su frekvencije, kao već spremne, memorisane u aparatu. Terapeutski aparati, kako im samo ime kaže, imaju mogućnost samo lečenja, tako da im je za otkrivanje zdravstvenih problema potrebna pomoć dijagnostičkog aparata iz ove svere ili je potrebno da pacijent već unaprad zna koji zdravstveni problem ima.

Treba napomenuti da se i dijagnostika i terapija na ovim aparatima doživljavaju kao bezbolne i prijatne i apsolutno su neinvazivne.

Ordinacija Belenus raspolaže sa dijagnostičko terapeutskim aparatom BICOM nemačkog instituta Regumed iz Minhena, koji danas predstavlja jedan od najpoznatijih i najmoćnijih aparata u sveri biorezonantne terapije. Aparat omogućava detaljan uvid u zdravstveno stanje čitavog organizma, precizno otkrivanje uzročnika bolesti (virusa, bakterija, gljivica, toksina, imunoloških, hormonskih i metaboličkih disbalansa, alergija, prisustvo teških metala, opterećenost zračenjima...), kao i lečenje svih otkrivenih zdravsvenih problema.